Планинарска тура од Штиринског језера до Гњиле баре

Гњила бара

На 6,5 км стазе је скретање за Јавич врело, гдје је ПСД „Лелија“ Калиновик 2013 године поставило крст као обиљежје. За Јавич врело је везана легенда из 16 вијека када се у збјегу порађала жена појавила се вода. По томе је врело и добило име Јавич (јави се). Од тада је остало вјеровање да се вода јавља само пред безгрешним особама. Стаза се враћа западно према Дрхтару (1970м нв). У подножју Дрхтара је путоказ  гдје се стаза рачва према Црвеном кланцу и Масној бари.  Уз Дрхтар се налази врх Зимомор нижи десетак  метара, а сјеверно је и Орловац удаљен око 300 метара. Са Дрхтара се прружа незабораван поглед на околне планине (Црвањ, Вележ, Прењ, Височицу, Бјелашницу, Трескавицу, Јахорину, Лелију, Маглић, Лебршник, кањон Неретве). У даљини се виде врхови Дурмитора. Са Дрхтара стаза се спушта према Орловцу живописним предјелом крша, бора кривуље и мјестимичних ливада. Предио Дрхтара је познат по богатству дивокозе и сваки пут (тако је било и овај пут) виде се у групама од 4-5 комада. На трећем километру од врха налази се врело- чесма Подорловац, саграђена 1957 године, углавном за потребе номада из Херцеговине који су овдје имали планинске катуне све до кртаја 80-их година прошлог вијека, као и тадашње локалне задруге. Стаза се спушта предјелима ливаде и крша до Масне баре гдје се код путоказа- раскрснице спаја са мрежом стаза Зеленгоре. Масна бара је богата водом и кроз њу протиче у кривудавом току планински поток. Назив Масна бара вјероватно потиче од тога што су у потоку, нарочито кад се смањи количина воде примјетне масне мрље. Позната је и по високом прирасту това крупне стоке. Стаза наставља још око 600 метара и у Гњилој бари код путоказа се спаја са стазом која иде од Кладопољског језера према Лелији и стази Виа Динарика.